181011 dineco kuhinje baner 200601 market99 baner

  • 150123 baner apis3
  • 150123 baner apis2
  • 150123 baner apis1

200701 banerosandic  200608 eko centar usce 170901 best baner
 
 
 
 

Smokva - Drevni cvijet kao moderna superhrana

Smokva, iako tehnički spada u kategoriju cvijeća, jedna je od najstarijih kultivisanih voćki na svijetu i pripada porodici dudova (Moraceae).

200802 smokva

Stručnjaci kažu kako su smokve izokrenuti cvetovi i da njeni cvetovi cvetaju unutar kruškolike kapsule, koja kasnije dozreva u voće koje konzumiramo.

Mnogo pre nego što su prvi put zagrizli zreo, sočan plod smokve, stanovnici naših kontinentalnih prostora upoznali su ukus sušenih smokava. Te zlataste, neodoljivo slatke voćkice nanizane u vence došle su s trgovačkim karavanima preko jugozapadne Azije i Turske. Poznatiji je bio list ovog stabla, velikog listopadnog grma, kojim su u biblijskim pričama Adam i Eva pokrivali svoju nagost u rajskoj bašti. Osim u hrišćanstvu, ovo stablo poštovano je i u drugim kulturama i religijama.

Smokva se tradicionalno služi za vreme jevrejskog praznika Paše. U budizmu ova voćka ima značajno mesto jer je, prema legendi, sedeći ispod stabla smokve Sidarta doživio prosvetljenje kojim je postavljen temelj budizma. Jedan od tumača Kurana samom proroku Muhamedu pripisuje rečenicu: "Kada bi trebalo da biram koju voćku ću poneti u dženet (raj), to bi svakako bila smokva".

U starom Egiptu list, plod i mlečni sok smokve bili su na spisku lekovitih biljaka. Kleopatra ih je obožavala. Nekom vrstom džema od smokava negovala je svoju kožu i u tome vidjela izvor mladosti i jepote. Prema pisanim dokumentima koje su ostavili Grci i Rimljani, Platon je smokvu zvao prijateljicom filozofa jer jača inteligenciju.

Postoji i legenda da su atletičari na Olimpijskim igrama smokvu dobijali kao medalju. Romula i Rema, buduće osnivače Rima, vučica je našla baš pod smokvomj gdje ih je prvi put podojila… U svim kulturama stablo i plod ove voćke simboli su obilja, plodnosti i slasti.

I u farmakopejama, zapisima sumerskih vidara i apotekara, smokva je označena kao voćka koja leči srčana oboljenja, kašalj, plućne bolesti, bolesti grla i zatvor.

Kaže se da je smokva, murva, kako je još zovu, skromna vladarka Mediterana. Naime, njenom stablu trebaju sunce i koja kap vode da naraste u visinu od dva do deset metara. Oko sitnih cvetova stvara se opna, u kojoj sazrevaju sićušni plodovi, semenke.

Zdravstvene prednosti

Blagotvorno dejstvo smokve počinje od lečenja akni i bubuljica do prevencije raka. Smokve su bogate beta karotenom, A, C, E i K vitaminima, kalcijumom, gvožđem i drugim mineralima. Uprkos niskoj kaloričnosti (samo 74 kalorija na 100 g), smokva sadrži topiva prehrambena vlakna, minerale i vitamine.

Sveže su smokve cenjene zbog obilja antioksidanasa, kao što su karoteni, tanini, lutein i klorogenska kiselina. Povrh toga, svježe smokve sadrže visoke količine antioksidantskih vitamina kao što su A, E i K.

Antioksidansi nas štite od slobodnih radikala, čije razorno djelovanje može dovesti do prevremenog starenja, demencije, srčanih bolesti i karcinoma. Ujedno, istraživanja ukazuju da klorogenska kiselina uravnotežuje nivo šećera u krvi.

Smokve, kao i druge namirnice bogate vlaknima, pomažu u mršavljenju i održavanju željene težine. U smokvama su pronađeni i spojevi s antikarcinogenim djelovanjem - benzaldehid i kumarini.

Preliminarna zdravstvena istraživanja su potvrdila potencijalno djelovanje ovih spojeva na karcinome prostate i kože.

Suve smokve

Suve smokve visoko su koncentrisan izvor minerala, vitamina i antioksidanata. Imaju više kalorija od svježih - 249 na 100 grama. I sveže i suve smokve sadrže značajne količina vitamina grupe B kao što su niacin, piridoksin, pantoten i folna kiselina.

Suve smokve obilan su izvor minerala kalcijuma, cinka, kalijuma, selena, gvožđa i bakra. Gvožđe i bakar potrebni su za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dok je kalijum važan sastavni deo ćelija i telesnih tekućina te pomaže u regulaciji srčanog ritma i krvnog pritiska.

Kuvane smokve kao čaj pomažu kod moždanih bolesti, upale grla i pluća.

I lišće je lekovito

Lišće smokve je već odavno poznato zbog svojih lekovitih svojstava - leči bronhitis, bradavice, cirozu jetre, visok pritisak, kožne probleme i čireve. Novost je da je lišće smokve takođe izuzetno dobro za dijabetes. Obično se koristi sok lišća smokve, koji se uzima odmah nakon ustajanja, uz doručak. Možete takođe prokuvati lišće smokve u vodi i piti kao čaj.

Ubijaju viruse

Sveža smokva smirujuće djeluje kod upale bronhijalnih puteva. Sadrži puno vode i prirodnih šećera pa je korisna kod oporavka od iscrpljenosti i detoksikacije. Takođe, od grubo samlevenih smokava se priprema kafa, koja se preporučuje plućnim bolesnicima. Smokve i njihov mliječni sok imaju jako antiseptičko i dezinfekciono dejstvo.

Zdravstvene prednosti smokve

Smokve se često koriste za lečenje čireva, apscesa i boli u uhu. Radi svog alkalnog svojstva, uspešno regulišu pH tela. Smokve su bogate flavonoidima i polifenolima, antioksidansima koji sprečavaju oštećenja uzrokovana slobodnim radikalima.

Neodoljiva smokva pomaže i kod:

- mršavljenja - obiluje vlaknima i suzbija glad, a u kombinaciji s mlekom ga podstiče,

- respiratornih problema - lišće smokve prevenira i ublažava simptome astme,

- vida - smokva čuva vid i štiti ga od posledica makularne degeneracije,

- seksa - plod smokve pomaže kod erektilne disfunkcije,

- raka - smokva sprečava rak debelog creva,

- probave - smokva delotvorno uklanja zatvor i otklanja proliv,

- kostiju - smokva jača kosti i sprečava gubitak kalcijuma,

- dijabetesa - kalijum iz smokava reguliše apsorpciju šećera,

- srca - smokva snižava holesterol, visok krvni pritisak i štiti srce od obolenja.

U svakoj smokvi je jedna razgrađena osa

Budući da cvetaju iznutra, smokve trebaju poseban proces oprašivanja, jer se ne mogu pouzdati u pčele i vjetar, pa im tu pomažu smokvine ose. Smokva ne može preživeti bez tih osa, koje šire njen genetski materijal, a ose pak ne mogu živeti bez smokvi jer tamo odlažu svoje ličinke.

Naime, ženka ose ulazi u mušku smokvu te joj se slome krila i ticala dok ulazi kroz mali prolaz. Jednom kad uđu više ne mogu izaći. Nakon što osa umre u unutrašnjosti smokve, ona se razgrađuje, što je nužno u procesu stvaranja ukusne smokve. (Ekapija)