Novosadski pjesnik, kantautor i kompozitor Goran Tadić predstavio se večeras trebinjskoj publici sa dirljivim ljubavnim stihovima iz svoje zbirke pjesama.
U svim pjesmama Tadića osnovna tema, intonacija i raspoloženje jeste ljubav i nježnost. Ovaj neobičan i svestrani umjetnik autor je četiri pjesničke zbirke. Interesantno je da svaka od njih sadrži stotinu pjesama.
Iako za sebe skromno tvrdi da je "samo slovoslagač, nepismen i bezimen“, Goran Tadić je dostojan da se bez zazora i stida nazove pjesnikom.
Trebinjska publika je svim srcem uživala u ovoj poetskoj večeri, u kojoj je autor na dirljiv način recitovao ljubavnu poeziju koja nikog nije ostavila ravnodušnim.
Kako nastane pesma?
Misliš da je teško stihove pisati?
To je samo otisak duše na papiru.
Možeš ga gužvati, paliti, brisati,
al' ne možeš sprečiti strasti da naviru.
Moraš sebi krv isisati,
kožu izvrnuti, to boli, dabome.
Pa, da li je teško pesmu napisati?
Nije teško, kad imaš kome.
Moje
Ti si naslov svih mojih misli,
moj horoskopski znak,
moj svet i veza sa svetom,
moja svaštara, moj nedostatak,
opravdanje za sve
i podsetnik da imam srce.
Moj si filter za vodu i vazduh,
krema protiv bora, vez na jastučnici,
namazana strana hleba i meda
i moje nebo sa pratećim objektima.
Moj si redovan i vanredni let,
ekstazi i bensedin,
moja dioptrija, moj kalup za sve
i veliko slovo svega što pišem.
Moja palata pravde,
moje rodno, radno i mesto za odmor,
pogonski motor sa unutrašnjim sagorevanjem,
moj dragi kamen mudrosti i ludosti,
kalauz za smisao
i jedino svetsko čudo.
Moj si vlasnik i moj potpis,
moja lična karta i razlog za sve,
moje Daminijetebe,
viza za Raj,
opomena pred isključenje
i orden u grudima.
Moj si semafor,
grudobran, gromobran i raketni štit,
opravdanje za moje postojanje,
štimer mojih reči
način i začin, reč za gvozdena vrata,
moja ljuljaška i moj hlad,
polazna osnova i završni sloj.
Moj si odgovor na svako pitanje,
moj aranžman, cvetni i muzički,
moja tri zadatka za zlatnu ribicu,
i jedino imanje koje nemam.
Ako ti se učini da nešto moje nisi,
to je zato što ne mogu sve da postignem od tebe.
I dobro je što si nečija, makar i moja,
jer čovek mora nečiji biti,
da ne bi sebi bio ništa.
Znam po sebi.
