Radoje Đerić je obilježio početak ove godine. Na ergometarskom testiranju na 6 km postigao je najbolji rezultat u istoriji srpskog veslanja, koji je, ujedno, u rangu najznačajnijih svjetskih ostvarenja na ovom testu (vrijeme 18,28:80, koeficijent 22,4).
Ovo je samo jedan od povoda za priču sa 24-godišnjim Trebinjcem koji je će ove godine obilježiti prvu deceniju u veslačkom sportu.
– Rezultat na nedavnom testiraju doživljavam samo kao dobru potvrdu da sam u odličnoj fizičkoj spremi i da je ispravno sve što sam radio u proteklom periodu. U oktobru 2015. stavio sam na papir sve u čemu sam bio slabiji i počeo sam, van redovnog trenažnog programa, dodatno da radim na poboljšanju. Takav recept se pokazao kao delotvoran i prezadovoljan sam zbog toga. Naravno, veliki udeo u rezultatu koji sam postigao imao je i posvećen i predan rad u proteklih nekoliko godina. U meni se akumuliralo veliki rad, koji dolazi do izražaja i kroz rezultate – rekao je na početku Radoje Đerić koji je iz Trebinja u Beograd stigao 2006. u sklopu projekta „Identifikacija mladih talenata“ Veslačkog saveza Srbije i Veslačkog kluba Partizan.
Đerić je trenutno u turskom Kojdžegizu, gde su kandidati za nacionalni tim imali pripreme i u decembru 2015. Njegov glavni cilj u ovoj godini je da izbori svoje mesto u najboljem srpskom čamcu.
– Na Prvenstvu Srbije u dvojcu bez kormilara sam veslao u tandemu sa Igorom Lucićem. Na ovom takmičenju postigli smo rezultat 6:19,30, što je najbolje vreme u ovoj disciplini u istoriji državnih šampionata. Već tada smo pokazali da možemo odlično da funkcionišemo i nas dvojica smo nastavili da zajedno treniramo u ovom čamcu. Na novembarskom testu na vodi bili smo najbrži na 4 km, a drugi na 8 km, odmah iza Miloša Vasića i Nenada Beđika, članova najboljeg srpskog dvojca u prošloj godini. Međutim, zbog Lucićeve povrede rebara napravili smo pauzu. Za to vreme ja sam, mahom, trenirao u skifu, a i u ovom čamcu sam uspeo da popravim svoja najbolja vremena. Okušao sam se i u dubl skulu sa Andrijom Šljukićem, a bili smo na solidnom nivou. Trenutno je sve otvoreno oko posada za predstojeću sezonu. Moj jedini cilj jeste da budem član najboljeg čamca – istakao je Đerić.
Od srpskih posada za sada je jedino dvojac bez kormilara izvadio “vizu” za Igre u Riju. Ostali će poslednju priliku za to imati na Kvalifikacionoj regati u Lucernu od 22. do 24. maja. Pre toga biće održano i Evropsko prvenstvo za seniore u Brandenburgu od 6. do 8. maja.
– Pred prvi veliki izazov u ovoj godini – šampionat Starog kontinenta u Nemačkoj biće održane tri izborne regate. Najbolji dvojac će učestvovati na Evropskom prvenstvu, a potom će nastaviti da se priprema za Olimpijske igre. Ostali čamci će, posle Brandeburga, u Lucernu pokušati da dođu do plasmana u Rio – kaže Đerić koji je prošle godine veslao u četvercu bez kormilara – Teški četverac nije iskoristio odličnu priliku da dođe do Rija prošle godine. Cele sezone smo veslali sa velikim oscilacijama, a posebno smo podbacili u Ožibeleu. Ni dan danas ne znamo pravi razlog za to. U završnim pripremama za Svetsko prvenstvo bili smo odlični. Sparingovali smo na Bledu sa lakim četvercem Novog Zelanda i imali odlična vremena.Međutim, deset dana pred početak šampionata došlo je do neobjašnjivog pada. Iako su čamac činili odlični veslači, na samom takmičenju nismo pokazali neophodan kvalitet i na kraju smo završili u C finalu. Kada je ova disciplina u pitanju u Lucernu će biti žestoka konkurencija budući da mnoge jake posade nisu uspele da se u Ožibeleu plasiraju na Igre, a tu pre svega mislim na Španiju, Južnoafričku Republiku kao i na još neke posade koje će biti formirane iz prošlogodišnjih osmeraca. Budući da će samo dva najbolja čamca iz Lucerna otići u Rio dodatno komplikuje situaciju, a trebaće mnogo koncentracije, strpljenja i kvaliteta da bi se uspelo. Ipak, verujem se da će pored dvojca Srbija imati još neki čamac na najvećem svetskom sportskom događaju u 2016.
Radoje Đerić je u dosadašnjoj karijeri osvojio pregršt odličja. Jedan sportski rezultat za sada ima posebno mesto u njegovom srcu.
– Svetsko prvenstvo na Bledu 2011. za mene ima poseban značaj. Kao najmlađa posada Goran Jagar, Miloš Vasić, Miljan Vuković i ja smo uspeli da se u četvercu bez kormilara da se plasiramo na Olimpijske igre u Londonu 2012. Plasman i učešće na ovom takmičenju je moj najznačajniji sportski rezultat do sada, a nadam se da ću uspeti da ga ponovim, ali i da ga nadmašim – napomenuo je Đerić.
On je od početka karijere član našeg kluba. Sa zlatima u dvojcu bez kormilara i četvercu bez kormilara značajno je doprineo u izlivanju prošlogodišnje, 26. uzastopne titule ekipnog prvaka države.
– Partizan je postao institucija kada je pitanju srpsko veslanje. Od drugih nas definitivno odvaja krajnje profesionalni odnos prema treninzima i ogroman motiv da stalno budemo u vrhu. Doduše, za razliku od ostalih klubova kod nas je mnogo veći broj vrhunskih veslača. Nikome nije zagarantovano mesto u čamcu, a ta zdrava konkurencija svakog od nas ponaosob gura napred – kazao je Đerić koji važi za jednog od najposvećenijih veslača – Veslanje je naporan i zahtevan sport u kojem tokom godine gotovo da i nema pauze. Jednu odličnu stvar sam naučio od kolega iz Novog Zelanda, a to je da nijedan trening ne sme da prođe bez, barem, minimalnog napretka. Tako svaki trening doživljavam kao novi izazov i sa takvim pristupom ništa mi ne pada teško.
Đerić je u Beograd je 2006. stigao kao srednjoškolac. U glavnom gradu je završio Elektrotehničku školu “Rade Končar”, a nedavno je završio master studije na Fakultetu za menadžment u sportu na Novom Beogradu.
– Prezadovoljan sam što sam uspeo da, pored velikih sportskih obaveza, završim Menadžment u sportu. Veliku zahvalnost za to dugujem i prof dr Izetu Rađu koji mi je sve vreme studiranja bio velika podrška. On odlično razume sportiste budući da je i predsednik Olimpijskog komiteta Bosne i Hercegovine. Završetkom studija nisam stavio tačku na svoje obrazovanje i trudiću se da ga unapredim – kaže Đerić.
Svoje slobodno vreme u Beogradu Đerić koristi na najbolji način:
– Od kada sam postao stanovnik Beograda maksimalno sam se trudio da iskoristim sve sadržaje koje nudi ovako veliki grad. Jedno vreme sam bio redovan posetilac Beogradske filharmonije ali i ostalih kulturno–umetničkih događaja. Trenutno najviše vremena provodim u stanu, gde mi je i dalje cimer Miloš Vasić. Komuniciram sa mnogobrojnim veslačima sa Novog Zelanda s kojim razmenjujem trenažna iskustva. Trudim se da maksimalno usavršim engleski jezik, a mnogo vremena provodim i čitajući knjige, koje su postale moja pasija. Trenutno sam u žanru menadžmenta i marketinga. Pre toga sam pročitao mnoge knjige iz psihologije, pogotovo što je veliki značaj njene primene odavno prepoznat i u sportu. Za postizenje vrhunskih rezultata odavno je potrebno mnogo više od samog talenta i treninga. Psihologija i ishrana su postali važni faktori, a mislim da su to polja na kojima tek treba da se radi u srpskom veslanju. Doduše, kada je psihološka priprema u pitanju to je već pokrenuto budući da na usluzi imamo Đorđa Kodžića.
Za kraj Đerić se osvrnuo i na svoj emotivni život.
– U vezi sam sa odbojkašicom Biankom Bušom. Ona trenutno nastupa za rumunsko Trgovište, gde je prvi trener selektor Srbije Zoran Terzić. Često dolazi u Beograd i svaki slobodni trenutak provodimo zajedno. Bio sam presrećan kada se sa reprezentacijom plasirala u Rio, a nadam se da ću joj se i ja uskoro pridružiti u olimpijskom timu – zaključuje Đerić.
