Ok, otvorili ste članak, nigdje Stanije, nigdje pozadine, nigdje slike. Ali, ajde, ako ste već otvorili, a mene pisanje krenulo, što da ne pročitate do kraja.
"Vidi ove Ruže, uživila se u ulogu blogerke"...
Molim vas, ja ne igram nikakvu ulogu, ja sam neutralna po pitanju bilo čega, dobro, u nekim stvarima više-manje, ali moja potreba je vrlo jednostavna, želim samo podijeliti par redova. Najbolje je sve globalno uhvatiti, staviti sve u isti koš, tako da se niko ne osjeća prozvan ni izostavljen. Tako ja nekada npr. kada zamišljam smak svijeta, uvijek želim da sve u sekundi nestane, tako neću biti ljubomorna na one što ostanu živi ili tako nešto. Crnjak, znam, ali nemojte se praviti sad da ste svi super šareni i pozitivni. Samo kažem. Elem, da se vratim na temu. Danas, svi nešto kukaju, kako nam je loše, kako smo u banana zemlji, nigdje posla, nikako da krene, upali smo u kolotečinu života i kako nazad? Pa prva stvar, mi smo jako neobrazovan narod. Ne trebate mi sada traziti gramatičke greške u tekstu da bi se neko napravio pametan i bacio hejt. Jednostavno, to je tako. Imamo mi i skolovane ljude sa visoko kvalifikovanim koeficijentom inteligencije, imamo i bogatu kulturu, očuvanu tradiciju, lijepa zelenila, površine i sve to, ali generalno, mi smo prašina. Ne znam zašto narod još uvijek ima potrebu da ismijava nekoga ili nešto, a po tome nas niko nikada neće prevazići.
Ne smeta meni ni Farma, Veliki Brat ni Parovi, super je to stvar, na TV-u možeš da vidiš kako izgledaju ljudi koje nikad u kuću nebi pustio. To što je gledanost abnormalna, opet, nije moja stvar, svaka čast onome ko je uspio da se obogati na svemu tome, jer, tako se to radi, izgleda. Ne smeta mi ni turbo folk, čak znam i dosta cajki, jer zaista, od toga ne možeš da pobjegneš. Dok sam bila mlađa, ismijavala sam svakoga ko sluša tu vrstu muzike, ali sada, jednostavno, sve što uradis je... Ne slušas to. Ne gledaš, ako ti se ne gleda, ne slušaš, ako ti se ne sluša. Ignorišeš sve ono sto nije za tebe i gledas svoja posla. Sa svojih 20 godina sam to shvatila, da je jedino racionalno rješenje gledati u svoj tanjir. Tako će se smanjiti sukob mišljenja, ljudima će se smanjiti potreba za pametovanjem, pa možda opet nekada, ostane samo tišina.
Ono što predlažem svima koji ovo čitaju, nisam od neke pomoći, znam, ali pokušajte s'vremena na vrijeme tretman zvani "detoksikacija duše", što znači, ne opterećivati se stvarima koje nista ne znače, praznim kutijama i bezgraničnoj ljudskoj gluposti. Šta ce nama politika? Zbog toga se u 21. vijeku ratuje. Zašto bi me opterećivala pitanja koja nisu za mene, zašto bih mrzila nešto što mi je nametnuto da mrzim. Zašto bih mrzila uopšte? Nekad su ljudi manje pričali, a više se voljeli. Nekad su ljudi imali mnogo ljepše brige, nekad su brige same od sebe odlazile. Čovjek nema strpljenja ni hrabrosti, a najgore od svega, ima zatvoren um. Dok nas nedohvatljiva prilika sa strane vreba, mi ćemo radije ismijavati homoseksualce, udarati na slabije, trošiti riječi i mrziti sve što nije naše.
A dok čekamo neko bolje vrijeme, radije bih čekala STAR WARS, ili bar trošila vrijeme na nešto što ima smisla. Ne znam jeste li skontali, ali mi zaista jesmo "Stanijina zanosna pozadina".
Za Lokoportal piše: Ruža Petrović
